Bomba iz besa
Francuski avijatičari su gotovo svakodnevno uzletali u susret neprijateljskim aeroplanima ali su retko bili u prilici da ih sustignu. Austrijski pilot bacio bombu pred “Moskvu”
Protivavionska odbrana srpske vojske
Francuska aeroplanska eskadrila je 28. juna 1915, pored bombardovanja Bavaništa sa tri aviona, izvršila rekordnih dvanaest poletanja u cilju gonjenja aeroplana iz 15. letačke satnije, koji su u toku dana bombardovali Beograd i Kragujevac ali ni u jednom slučaju nije ostvaren kontakt sa neprijateljem. Više sreće imao je kaplar Stanislav Đurić iz artiljerijskog voda stacioniranog na Dedinju, koji je iz svog modifikovanog protivavionskog topa “krup M.1904” pogodio u hladnjak jedan “albatros”. Pilot neprijateljskog aviona Foret sa izviđačem potporučnikom Haucmajerom prinudno je sleteo kod Batajnice. Drugi “albatros” izlomljen je, a pilot Grajner i mehaničar strelac narednik Sebiti lakše ranjeni u prinudnom sletanju kod Zemuna kada ih je uhvatio nagli nailazak talasa lošeg vremena.
Francuski avijatičari su gotovo svakodnevno uzletali u susret neprijateljskim aeroplanima ali su retko bili u prilici da ih sustignu i na njih otvore delotvornu vatru jer su njihovi protivnici izbegavali borbu i uzmicali na austrougarsku stranu koristeći svoju visinsku prednost. Ipak, u veoma kratkom periodu oni su uspeli da obore čak tri austrougarska aviona a da toga nisu bili svesni.
Prvo se 26. juna “loner”, kojim je upravljao poručnik Vilhelm Šrajber iz 15. letačke satnije srušio na oranicu pored Dunava u blizini Petrovaradina nakon što mu je u vazdušnoj borbi sa jednim “moris farmanom” pogođen pomoćni rezervoar za gorivo. Isti pilot ponovo je oboren 7. jula, ovaj put je kraksirao u močvaru u blizini Bavaništa zbog pogodaka u motor. U oba slučaja u dnevniku eskadrile ostalo je zabeleženo samo da je po jedna posada išla u gonjenje neprijateljskih aeroplana, ali kako nikakav rezultat nije osmotren, imena francuskih avijatičara nisu zabeležena.
U dnevniku je zapisano da su dva MF.11 poletela ka neprijateljskim aeroplanima koji su leteli nad Beogradom 13. jula. U jednoj posadi bio je kapetan Luj Polan sa nepoznatim mehaničarom strelcem. Oni su na “lojd C.I” iz 15. letačke satnije ispalili oko 100 metaka, sa velike daljine i bez vidljivog rezultata, pre nego što im je ovaj umakao. Njihovi protivnici su ovu borbu doživeli sasvim drugačije:
Ratni dnevnik (13. jul, utorak)
Ovaj put me je trinaesti uhvatio! Leteo sam sa Lošoncijem i, kako se radilo o važnom zadatku, kao osmatrač. Trebalo je, naime, da jednu neprijateljsku bateriju, koja je, navodno, bila smeštena u nekoj fabrici šećera u Beogradu i koja je našima pravila dosta neugodnosti, izvidimo i, ako je moguće, sredimo bombama.
Ja i Lošonci smo se ukrcali, uzeli kurs ka Beogradu i krstarili gotovo sat vremena nad oblašću gde smo znali za fabriku šećera i pretpostavljali za bateriju. Uprkos svom gledanju i traganju, nismo mogli ništa da nađemo. Baterija je, naravno, ćutala tokom našeg prisustva i u svakom slučaju je bila dobro maskirana.
Iz besa zbog uzaludnog pokušaja, bacio sam jednu malu bombu na Beograd na trg pored kafea “Moskva”, odakle nas je osmatrala masa sveta i lupeški se poradovah, videvši kako se raspršiše na sve strane. Još sam bio zauzet, osmatrajući nadole i razgledanjem Beograda, kada sam iznenada razabrao prigušen prasak i osetio vlagu na licu. Pogledao sam uvis i video kako iz pomoćnog rezervoara iznad nas šiklja benzin. Šta se dešava?! Osvrtao sam se: tamo, nekih 100 metara levo i malo ispod nas nalazio se jedan dvokrilac “farman” i mogao sam jasno da vidim na prednjem delu osmatrača sa mitraljezom, usmerenim ka nama.
(Nastaviće se)
Izvor:Večernje Novosti
Autor:Boris Ciglić